Bolesti srca i krvnih sudova široko su rasprostranjene. Sigurno poznajete nekog ko ima oboljenje srca ili uzima lekove za srce, ima povišen krvni pritisak i slično. U Srbiji, kao i većini zemalja u okruženju, bolesti srca i krvnih sudova najčešći su uzrok smrti. Na svakom koraku možete čuti informacije o opasnostima koje nose povišen krvni pritisak i masnoće, šećerna bolest, a o infarktu se govori gotovo nečujno, jer kad on stigne, onda si gotov… E, pa nije baš tako. Istina je da je infarkt opasna bolest, pogotovo ako se ignoriše i ako se odmah ne potraži pomoć lekara, ali nakon infarkta život ne prestaje.

Krenimo redom… I upoznajmo neprijatelja…

Ateroskleroza je dugotrajan, postepen proces oštećenja krvnih sudova. Svi smo izloženi aterosklerozi i to od najranijeg uzrasta. Istraživanja na mladim američkim vojnicima poginulim u Vijetnamskom ratu pokazala su da i 18-godišnji vojnici (najzdraviji i najutreniraniji pripadnici jednog naroda) imaju tragove ateroskleroze, iako su živeli poprilično zdravo.

Ateroskleroza zahvata arterije, velike (kao npr. arterije koje hrane srce, bubrege, noge, mozak) i male (npr. arteriole koje se nalaze u očima, u samom tkivu bubrega ili hrane prste nogu). Neki ljudi su izloženi aterosklerozi više, a neki manje. Ona nastaje, dakle, pod uticajem genetike, češća je kod muškaraca, i to starijih od 50 godina. Osim ovih činilaca, postoje i činioci koji pogoršavaju aterosklerozu, a na koje se može delovati: pušenje, prekomerna telesna težina, neaktivnost, povišene masnoće u krvi i šećerna bolest. Karakteriše se nakupljanjem masti, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, što menja fukciju krvnog suda, dovodi do suženja krvnog suda, poremećenog protoka krvi i smanjenu ishranu tkiva i organa.

Postepenim suženjem krvnih sudova, npr. onih koje hrane srce (oni se nazivaju koronarne ili srčane arterije), u jednom trenutku snabdevanje srčanog mišića krvlju više neće biti dovoljno. U početku srce “pati“ zbog nedostatka krvi samo kad je opterećeno npr. kad potrčite za tramvajem ili se sa kesama penjete uz stepenice. Srčana tegoba se manifestuje kao bol u grudima, a tipičan osećaj je pečenje iza grudne kosti, sa širenjem boli u vrat i vilicu, leđa ili levu ruku. U mirovanju ili sa smanjenjem intenziteta fizičkog opterećenja, bol će prestati. Takvo stanje zove se stabilna angina pektoris (ili samo angina pektoris). Napredovanjem suženja, bol se javlja pri svim manjim naporima, a kad se počne javljati u mirovanju, stanje je već kritično, odnosno nije više stabilno i zahteva hitnu lekarsku pomoć.

Nekad se dogodi da pokrovna kapa na suženju krvnog suda pukne. Tada se sav prljav materijal ispod finog pokrova krvnog suda izloži krvnoj struji. Krv na takav materijal reaguje kao da se radi o spoljašnjoj rani – aktivira ćelijske pločice trombocite i čitav niz belančevina koje stvaraju krvni ugrušak, a time i začepe ili kritično suze krvni sud.

U slučaju kad se sud potpuno začepi, nastupa infarkt, ako se radi o koronarnoj arteriji govorimo o srčanom infarktu (srčani udar, infarkt miokarda). Ako se sud samo naglo suzi, može se raditi o nestabilnoj angini pektoris (u narodu poznatoj kao predinfarktno stanje).

Veliki problem je to što se ovakav scenario može odvijati na suženju suda od svega 20% ili 30% . Takvo suženje ne izaziva tegobe ni pri najvećim opterećenjima, što znači da infarkt može nastati bez ikakve najave, odnosno kod ljudi koji nikad nisu imali srčanih tegoba ili se čak aktivno bave sportom. U svakom slučaju, ova stanja zahtevaju hitno medicinsko zbrinjavanje, bez odlaganja, čak i ako bol u grudima prođe.

U ranoj fazi infarkta mogu se javiti smrtonosne aritmije ( srčanog ritma) koje se pod lekarskim nadzorom hitno i uspešno mogu lečiti.

Čak i u slučajevima najtežih srčanih udara, obično se unesrećenom može pomoći.

Srčani udar može se lečiti hitnom koronarografijom. Koronarografija je metoda kojom se uz pomoć radioloških metoda (X zrakova, istih koje se koriste kod RTG snimanja srca  i pluća, kostiju, zuba) mogu prikazati sve koronarne artetije i naći ona koja je začepljena (lekari kažu okludirano). Tada se intervencijom uz pomoć sondirajućih katetera, žica i balona začepljeni sud može otvoriti  i time prekinuti srčani udar. Da bi krvni sud bio trajno otvoren ( godinama),u mesto koje je bilo začepljeno može se istom metodom postaviti mrežica (stent, nije stend) koje onda fizički drži sud rastegnutim. Ponekad je potrebno postaviti više stentova, nekad i u više koronarnih sudova odjednom. Stentovi trajno ostaju u telu, ne mogu se vaditi, a sud ih preraste i ugradi u sopstveni zid.

U slučaju kad su suženja prevelika, predugačka ili kad bi postavljanje stentova bilo izrizito rizično, može se preporučiti kardiohiruška operacija. Na toj operaciji hirurg prišije dodatni krvni sud-by-pass (venu s noge ili arteriju iz grudnog koša ili s ruke) tako da snabdeva koronarnu arteriju krvlju na mestu gde nema suženja. U akutnom srčanom udaru bajpas-i gotovo da nikad nisu neophodni, ali u hroničnim srčanim oboljenjima nekad su izrazito korisni.

Uzroci ateroskleroze, angine pektoris i srčanog udara su multifaktorijalni. To znači da se nikada ne može prstom pokazati na samo jedan uzrok, već više različitih stanja u manjoj ili većoj meri doprinosi razvoju bolesti.

Tačnije je reći da se radi o faktorima rizika. Kako je gore spomenuto, postoje činioci na koje se ne može uticati (npr. pol ili uzrast), ali i oni koji se mogu modifikovati. Zašto se infarkt dogodio baš vama i to baš tada? Na to pitanje je nemoguće odgovoriti i najbolje je ne opterećivati se time. Ne, nije uzrok onaj masni obrok koji ste pojeli, nije uzrok samo vaš povišeni pritisak, najverovatnije nije uzrok ni ona svađa sa bračnim drugom. Kada infarkt već nastupi, ništa se unazad ne moze promeniti, vreme je da se fokusirate na budućnost.
            Ono što svakako treba imati na umu je da isti rizici koji vode do prvog infarkta mogu dovesti i do drugog ili do pojave bolesti krvnih sudova u drugim sistemima (moždanog udara, bolesti bubrega).

Najvažniji faktori rizika:

Pol
Muškarci su skloni aterosklerozi i obolevaju ranije u odnosu na žene. Deo krivice nose polni hormoni koji kod žena (primarno estrogeni) deluju zaštitno. Iz tog razloga bolesti srca i krvnih sudova se kod žena javljaju nekoliko godina iza menopauze, a kod muškaraca znatno ranije. Uticaj imaju i ostali činioci navedeni ispod, koji su kod muškaraca češće prisutni.

Uzrast
Starija uzrast nosi veći rizik od pojave srčanog udara. U adolescenciji i ranoj odrasnoj dobi srčani udar se moze javiti gotovo isključivo u sklopu drugih težih bolesti (npr.naslednih bolesti s enormno visokim masnoćama u krvi, šećerne bolesti tipa 1) ili eventualno u slučaju prisutnosti i jače izraženosti više faktora rizika. U starijim godinama (npr.iznad 80 godina) srčani infarkt se može javiti i kod osoba bez ijednog faktora rizika.
 

Nasledna sklonost tj. genetika.Porodična sklonost je jak faktor rizika za razvoj bolesti srca. Nažalost, konkretno na ovaj faktor ne može se puno uticati. Računa se da je porodična sklonost prisutna ako se bolest javila kod oca pre 45.godine ili kod majke pre 55.godine života. Ako su Vam roditelji doživeli srčani udar u 92. i 88.godini života budite mirni, nemate porodičnu sklonost ka infarktu srca.

Pušenje
“Najjači“ je faktor rizika na koji možete uticati. Kutija cigareta dnevno povećava rizik 2-3 puta. Prestanak pušenja je najbolja mera koju možete preduzeti po pitanju poboljšanja sopstvenog zdravlja. Pasivno pusenje je takodje štetno i ne postoji “sigurna doza“ , odnosno svako izlaganje dimu cigareta je štetno. Pasivno pušeje povećava rizik razvoja bolesti srca i krvnih sudova za 25-30%.

Šećerna bolest
Povišeni nivo glukoze(šećera) u krvi na više načina štetno deluje na srce i krvne sudove. Tip 2 šećerne bolesti predominantan je oblik u odraslom uzrastu. Računa se da u vreme kad se šećerna bolest manifestuje, dijagnostikuje i kada se započne sa lečenjem (pa bilo to i samo preporukom o strogoj dijeti), bolest traje već gotovo 1 deceniju bez simptoma. Tada su promene na krvnim sudovima i srcu već prisutne pa je stroga kontrola i saradnja sa lekarom apsolutno neophodna. To što koriste lekove “protiv“ šećera ne znači da se slatke stvari mogu jesti bez posledica.

Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija.

Još jedan od klasičnih faktora rizika. Osim uticaja na krvne sudove u srcu, povišen krvni pritisak može i direktno oštetiti srčani mišić, a poguban je i za sudove u mozgu i bubrezima. Vrlo je česta pojava – kod bolesnika koji su već preživeli srčani udar učestalost hipertenzije je preko 60%. Obično se opštim merama (izbegavanje većih količina alkohola, soli, regulacija telesne težine, fizička aktivnost) ne postiže adekvatna kontrola krvnog pritiska, pa je primena lekova često neophodna. Pri tom treba imati na umu da je lekove za regulaciju krvnog pritiska potrebno uzimati stalno i bez preskakanja, a situacije u kojima se lekovi uzimaju “po potrebi“ izrazito su retke. Takođe, treba naglasiti da ne postoji opasnost od “spajanja pritiska“ – jedne od češćih fobija bolesnika s hipertenzijom. Opasno je samo ako se pritisci spoje na nuli.

Gojaznost

Malo ste “jači“, imate naslage za zimu, elegantno ste popunjeni? Imate dobru priliku da Vas u našem društvu proglase zdravim. Iako “višak“ ponekad ima svoje prednosti, nisu svi oblici gojaznosti isti. Današnja istraživanja govore o tome da višak masnog tkiva unutar trbuha (tzv. abdominalna, visceralna ili muška gojaznost) nosi značajan rizik za razvoj šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska i bolesti srca i krvnih sudova. Takve trbušne naslage masti nisu inertne, uspavane, već su hormonski aktivne, učestvuju u regulaciji viška metaboličkih procesa, i to nepovoljno. Stoga ako vam stomak visi preko pojasa, pokrenite se.

Povišene masnoće

Masnoće čine većinu sadržaja u unutrašnjosti loših naslaga na krvnim sudovima. Povišeni nivoi “loših“ masnoća u krvi (eng. low  density lipoprotein-LDL) povezani su sa ubrzanom aterosklerozom, ali čak i ako su vrednosti tih masnoća u krvi uredne, može se razviti ateroskleroza (pod uticajem drugih činilaca). Nivo masnoće u krvi delom zavisi od ishrane, može ga modifikovati i telesna aktivnost, ali neki bolesnici, ma šta činili, na kakvoj god dijeti bili, imaju i dalje povišen nivo LDL-a. U takvim slučajevima, zavisno od prisutnosti ostalih faktora rizika, mogu se propisati određeni lekovi. Kod bolesnika koji su već preživeli srčani udar, ovi lekovi su gotovo uvek neophodni.

Smanjena fizička aktivnost

Dugotrajno sedenje kao način života, kancelarijski posao, prevoz automobilom ili odsustvo redovne fizičke aktivnosti direktno utiču na kardiovaskularnu kondiciju i kapacitet i indirektno povećavaju učestalost ostalih faktora rizika. S druge strane, redovna fizička aktivnost, a za korisne efekte na kardiovaskuralni sistem preporučuje se pola sata dnevno barem pet puta nedeljno, pozitivno deluje na više sistema organa u telu. Osim povoljnog delovanja na sistem krvnih sudova, tfizička aktivnost deluje povoljno i na psihičko zdravlje, podižući raspoloženje, životnu energiju i libido.

Za početak, tu su tri osnovna pravila:

• Povećajte fizičku aktivnost
• Prestanite da pušite!
• Nastavite da živite

Fizička aktivnost

Lekar će Vam dati uputstva kako bi dalje trebalo da se ponašate. Nisu svi infarkti isti, a pogotovo nisu svi bolesnici isti. Opšte je pravilo da do dva meseca nakon srčanog infarkta treba izbegavati veća fizička opterećenja (npr. ona kod kojih se znojite). Ipak, nikako ne bi trebali da se ponašate kao “invalid“ ili da se vežete za krevet. Lagana šetnja, obavljanje kućnih poslova ili odlazak na pijacu su dozvoljeni. Nakon dva meseca polako povećavajte fizičku aktivnost ako Vam lekar to dozvoli. Naglasak treba staviti na aerobne oblike vežbi tj. vežbe dužeg trajanja sa blagim stepenom opterećenja (vožnja biciklom, brzi hod ili džogiranje, vežbe s tegovima malih težina, npr. samo sa šipkom, ali 20-30 ponavljanja). Ako nemate tegoba (gušenje, bolovi u grudima), možete postepeno povećati trajanje i intenzitet opterećenja.  Možete započeti s polučasovnim vežbanjem 3-4 puta nedeljno, a optimalno bi bilo postići i održati ritam od barem pet vežbanja nedeljno.

Osluškujte svoje telo, izaberite aktivnost koja Vam odgovara i uživajte!

Pušenje

Oko pušenja ne bi trebalo da bude diskusije. Pušenje je jedan od najsnažnijih rizičnih faktora ateroskleroze, a štetni uticaj se ogleda na gotovo svim sistemima organa. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je prestanak pušenja najboljom merom koju možete preduzeti za poboljšanje svog zdravlja. Prestati pušiti nije lako, ponekad se čini nemoguće. Stoga nije neuobičajeno potražiti pomoć raznih grupa, udruženja ili profesionalaca. Uz brojne mehanizme i čeličnu volju, može se uspeti.

Životne navike

Ponavljamo, život nije stao. Ne dajte se! Živite i dalje punim plućima, održavajte kontakte s bližnjima, bavite se svojim hobijima ili pronađite novi. Nemojte se besomučno fiksirati za novo zdravstveno stanje. Nije potrebno svakodnevno po tri puta meriti krvni pritisak, biće dovoljno jednom nedeljno pogotovo ako je uz lekove pritisak dobro regulisan. Radite! I u ovom slučaju neophodno je konusltovati se sa svojim lekarom, možda i sa lekarom medicine rada, ali čak i nakon ozbiljnijih oblika infarkta, na tip posla koji podrazumeva dugotrajno sedenje (rad u kancelariji, na šalteru) možete se(okvirno govoreći) vratiti već dve nedelje nakon otpusta iz bolnice. Uslučaju da je vaš posao fizički zahtevan, korisno bi bilo proći proces rehabilitacije, gde se može ispitati odgovor vašeg organizma na fizičko opterećenje. U svakom slučaju, mesec dana je obično dovoljno da se vratite na posao. Ipak, u određenim slučajevima (najteži oblici infarkta ili bolesnici kod kojih je neophodno dodatno lečenje), lekar Vam može oduzeti radnu sposobnost.

Ishrana 

Ako se budete pridržavali gornjih mera, verovatno ćete se sami pobrinuti i za kvalitet ishrane. To je svojevrsna “nuspojava“ gore navedenih mera.

Jedite što više svežeg voća i povrća, izbegavajte rafinisane šećere i masnu hranu. Takozvani mediteranski tip ishrane prepoznat je u svetskim razmerama kao najzdraviji oblik ishrane. Jedite redovno, bolje više obroka manje količine, i ne preskačite doručak. Priuštite sebi povremeno i meso i slatko, samo imajte meru. I plan. Ako ste gojazni, neka planovi budu realni, npr. redukcija ½ do 1kg telesne težine mesečno. Poznato je da kampanjske dijete s velikom žrtvom i naglim gubitkom više kilograma ne nose dugoročne rezultate. Ispravnije je postepeno korigovati navike na nivo da predstavljaju novi stil života, a ne muku, patnju. Tako ćete i po postizanju cilja zadržati zdrave navike.

Prema saznanjima moderne medicine, nakon srčanog udara neophodno je uzimati manje ili više trajno 5 klasa lekova. Svaka od ovih klasa može sprečiti novi srčani udar, pa čak i smrtni ishod.
           Morate znati da su neželjeni efekti na lekove obično blagi i izrazito retki. U svakom slučaju, o neželjenim efektima možete porazgovarati sa svojim lekarom ili farmaceutom u apoteci.

Acetilsalicilna kiselina
Radi se o preko 150 godina starom preparatu koji nakon infarkta izrazito povoljno deluje na sprečavanje nastanka novog infarkta. Osim srčanog, sprečava i nastanak moždanog udara, kao i smrtni ishod. Jedini je od preparata za koji se sa sigurnošću može reći da će Vam trebati doživotno. Dobro se podnosi, a u slučaju da Vam izaziva želudačne tegobe postoje preparati koji se otapju tek u tankom crevu. Najčešće se propisuje doza od 100mg, ali ponekad, pogotovo u slučaju želudačnih tegoba ili sklonosti krvarenju, može se propisati i manja doza od 75mg. Iako možda znate za gastritis ili imate bol u gornjem delu trbuha, nemojte bez konsultacije prekidati terapiju ovim lekom, pa čak ni pošto ste pročitali sve što piše u uputstvu u leku. Korist od primene ovog leka je velika, pogotovo rano nakon infarkta.


Lekovi za sniženje masnoća
Takođe, i ove lekove ćete vrlo verovatno dobiti u trajnoj terapiji. Ovo je klasa lekova koja, osim dejstva na nivo masnoća u krvi (bukvalno snižava iznose u brojevima), utiče i na same krvne sudove, pa sprečava pogoršanje već postojećih suženja na koronarnim arterijama. Takođe se dobro podnosi, obično se uzima uveče, a ponekad se s vremenom doza ovih lekova može smanjiti. To što uzimate lekove za sniženje masnoća ne znači da možete jesti masnu hranu bez opasnosti (jer ste “zaštićeni“). Takođe, treba da nastavite sa uzimanjem lekova i kad se postigne normalizacija masnoća u krvi.


Lekovi za pritisak i regulaciju broja otkucaja srca
Lekar Vam može propisati ove klase lekova čak i ako imate uredan krvni pritisak i broj otkucaja srca. Saznanja do kojih su došla istraživanja poslednjih 30-ak godina govore da se sa ovim lekovima pojava novog srčanog udara i smrti može smanjiti i do 30%, stoga se radi o pravim zaštitnicima srčanih bolesnika. Doza, tip leka, kao i trajanje terapije visoko su individualni i o tome treba razgovarati s lekarom. Neki od njih mogu kod manjeg broja ljudi prouzrokovati suvi kašalj, eventualno vrtoglavice i slične nuspojave. Pritom se svakako konsultujte s lekarom pre menjanja terapijskog plana.

Lek za održavanje stenta prohodnim

Ako Vam  je tokom lečenja u koronranu arteriju ugrađen stent, verovatno ste u terapiji dobili i još jedan lek za održavanje stenta prohodnim. Radi se o klasi leka s dejstvom sličnim acetilsalicilnoj kiselini, usmerenim na krvne pločice trombocita. Ovo je jedina klasa lekova koja se propisuje kratkotrajno, obično u periodu od mesec do godinu dana. Naročito je bitno ne preskakati doze ove terapije jer se začepljenje stenta može dogoditi doslovno u slučaju preskakanja 1 ili 2 doze leka.

Na šta paziti
U prvom redu pripaziti na stolicu. S obzirom na to da sada trošite dve klase lekove protiv trombocita, povremeno proverite boju stolice. Ako primetite da je crna, tamna kao katran ili vidite tragove krvi u stolici, odmah se javite lekaru. Gubitak krvi u stolici je u svakom slučaju medicinska hitnost i ne sme se zanemarivati. Povremenim merenjima  proverite da Vam krvni pritisak možda nije prenizak. Preporučuje se da se krvni pritisak održava iznad 100/60 mmHg, ali povremene niže vrednosti se tolerišu ako nisu praćene tegobama (vrtoglavica, opšta slabost, gubitak svesti). Takođe obratite pažnju na broj otkucaja srca, on ne bi trebalo da bude ispod 50/min. Ako primetite da Vam je puls nepravilnog ritma, a to pre nije bio slučaj javite se svom lekaru.

Drugi lekovi

Vrlo često se uz ovu terapiju dodaje lek za zaštitu želudačne sluzokože (npr. kod starijih ili kod ljudi koji su imali čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu).

U slučaju bolnih sindroma(glavobolja, kostobolja) preporučuje se uzimanje paracetamola, dok nesteroidne antireumatike (diklofenak, ibuprofen) treba koristiti samo kratkotrajno jer antagonizuju deo delovanja gornjih lekova i dodatno nepovoljno deluju na sistem organa za varenje. Nekim bolesnicima se savetuje i diuretska terapija sa ili bez nadoknade kalijuma. U tom slučaju se povremeno kontroliše nivo kalijuma u krvi, što se radi u dogovoru s lekarom opšte prakse.

Kafa
Da, možete popiti kafu. I dve. I čak tri šoljice. Koliko je danas poznato efekat umerenog konzumiranja kafe je povišenje krvnog pritiska minimalan. Ako Vas to veseli, slobodno nastavite sa svojim ritualom. Ipak, nemojte preterivati, jer glavni sastojak kafe  u velikim dozama može uzrokovati aritmije. Nikako nemojte uzimati energetske preparate koji sadrže kofein u velikim količinama.

Alkohol
Alkohol je potrebno ograničiti na male količine. Decilitar ili dva crnog vina dnevno, uz ručak, maksimum je dozvoljenog. Postoje istraživanja, doduše nedosledna, koja pokazuju dejstvo crnog vina na zdravlje, uzimajući u obzir antioksidativna svojstva nekih sastojaka crnog vina. Izbegavajte umerene i veće doze alkohola.

Dodaci ishrani

Uz raznovrsnu ishranu bogatu svežim voćem i povrćem, obično nije neophodno uzimati dodatke ishrani u vidu vitamina i minerala. Ali ako ste do sada koristili multivitamine, magnezijum u šumećim tabletama, vlakna za regulaciju stolice, nema razloga da ih ne koristite i dalje. Gore navedene klase lekova nemaju značajnijih interakcija sa uobičajenim dodacima ishrani. Možda će Vam biti preporučeno korišćenje polinezasićenih (omega) masnih kiselina-njih takođe možete da uzimate bez straha. U svakom slučaju i o ovom pitanju možete se posavetovati sa svojim lekarom ili farmaceutom.


Ono što se ne pita…
Za muškarce…
Seksualna aktivnost je izrazito bitna za kvalitet života.  Nažalost, bolesti srca i krvnih sudova vrlo često idu uporedo s poremećajima seksualnosti pogotovo kod muškaraca. Za postizanje erekcije neophodno je međusprega nervnog sistema i velikog broja sitnih krvnih sudova koje mogu nastardati od ateroskleroze isto kao i bilo koji drugi sudovi u telu. Stoga “erektilna disfunkcija“ (nemogućnost postizanja adekvatne erekcije) učestala kod bolesnika nakon infarkta. Srećom, danas postoje brojne mere kojima se može uticati na erektilnu disfunkciju. Zapravo, većina lekova koji se propisuju nakon infarkta povoljno utiču na ovu tegobu. Vaš urolog Vam možda može preporučiti neke vežbe. Lekove namenjene za lečenje erektilne disfunkcije nikako nemojte uzimati bez konsultacije s lekarom, jer u kombinaciji s nekim lekovima za srce mogu biti opasni. Ne treba zaboraviti da seksualna aktivnost uključuje i određeni stepen fizičke aktivnosti. Vrlo okvirno, računa se da nivo fizičke aktivnosti odgovara uspinjanju na drugi sprat ili brzom hodanju. Kod običnog(nekomplikovanog) infarkta, ovakvom nivou fizičke aktivnosti bolesnici mogu da se vrate u roku od 1-2 nedelja od infarkta.

Obično će Vam prva kontrola kod specijaliste(kardiologa) biti zakazana u roku od pola godine. Ako je sve u redu, dalje se preporučuju godišnje kontrole, s tim da se prakse razlikuju od bolnice do bolnice.

Neophodne su povremene kontrole krvne slike i jetrenih i bubrežnih nalaza zbog mogućih dugoročnih promena uz hronično uzimanje terapije. Možda ce Vam biti preporučena određena kardiolška obrada npr. test opterećenja (ergomerija), Holter EKG-a ili Holter krvnog pritiska. Pri svakoj kontroli kardiologa uobičajeno  je uraditi i EKG snimak. Ova dodatna obrada razlikuje se od bolesnika do bolesnika i ne može se univerzalno standardizovati. Uobičajeno je jednom godišnje prekontrolisati vrednosti masnoća u krvi, a u prvoj godini možda i češće, jer se tokom tog vremena koriguje doza lekova protiv masnoća. U svakom slučaju, Vi redovno pazite na svoje zdravlje, a o kontrolnim pregledima dogovarajte se sa lekarom.