Terapija alergijskog rinitisa kod dece

hayfever_1a0fpnn-1a0fpnu

Iako se simptomi alergijskog rinitisa najčešće prepoznaju u školskoj dobi i adolescenciji, alergijski rinitis nije retka pojava kod male dece, pa čak ni kod odojčadi. Sve češće se beleže slučajevi alergijskog rinitisa pri izloženosti polenu drveća već u prve tri godine života.

Moguća je povezanost sa preosetljivošću na sastojke hrane (belance jajeta, kravlje mleko i dr.). Pri dodiru alergena usnama ili nakon uzimanja hrane, malo dete odjednom počinje da kija, kreće mu vodenasta sekrecija iz nosa i počinje da suzi. Ove manifestacije su karakteristika tzv. oralnog alergijskog sindroma. Međutim, nakon treće godine, preosetljivost na nutritivne alergene je retka pojava i uglavnom je zastupljena preosetljivost na inhalacione alergene.

Dijagnostika alergijskog rinitisa kod dece je slična kao kod odraslih, mada ima manjih specifičnosti. Malu decu i odojčad prvo treba testirati na nutritivne alergene (kravlje mleko, belance kokošjeg jajeta, kikiriki), a ukoliko se te vrste preosetljivosti isključe, potrebno je i testiranje na inhalacione alergene. Kod većine dece sa alergijskim rinitisom nalazimo tipične simptome, kao što su otežano disanje na nos, sekrecija iz nosa, svrab u nosu i kijavica. Atipična klinička slika alergijskog rinitisa je uglavnom karakteristika udruženosti sa drugim patološkim stanjima, kao što su bronhijalna astma, sekretorno zapaljenja srednjeg uva, ekcem i otežano disanje na nos usled uvećanja „trećeg krajnika“ i sluznice nosa.

Uspešan terapijski pristup alergijskom rinitisu u pedijatrijskoj populaciji pre svega podrazumeva sve mere kojima se omogućava izbegavanje dejstva alergena.

S obzirom da je ove postupke, kao i kod odraslih, veoma teško sprovesti, primena oralnih antihistaminika u sirupima u trajanju od najmanje dve do tri nedelje je prihvaćena kao prva terapijska linija.

Međutim, kako je većina slučajeva alergijskog rinitisa u dečjoj populaciji udružena sa nazalnom opstrukcijom, nameće se upotreba kortikosteroidnih lekova. Tu se susrećemo sa strahom od upotrebe kortikosteroida koji većina roditelja ispoljava čim se pomene primena ovih lekova. Međutim, na osnovu rezultata nekoliko kontrolisanih studija, upotreba novijih intranazalnih kortikosteroida jednom dnevno (ujutru) je bezbedna kod dece već nakon druge godine život. Intranazalni kortikosteroidi novije generacije (flutikazon-furoat, flutikazon-propionat i mometazon-furoat), kako su pokazali rezultati studija, zbog veoma male sistemske biološke raspoloživosti, nemaju uticaj na rast i razvoj dece. Njihova upotreba je posebno opravdana u slučajevima udruženosti alergijskog rinitisa sa bronhijalnom astmom i hroničnim rinosinuzitisom. Izvestan rizik od lokalnih komplikacija, kao što su perforacija nosne pregrade i krvarenja iz nosa svakako postoji, ali je kod pravilne aplikacije leka praktično isključen. Pri tom važi preporuka da dnevna doza primenjenog leka kod dece bude duplo manja u odnosu na dozu koja se primenjuje kod odraslih. U svakom slučaju, produžena primena intranazalnih kortikosteroida zahteva nadzor lekara, koji će redovno kontrolisati visinu deteta i pobrinuti se da ono koristi najmanju efikasnu dozu leka.

U našoj zemlji, na osnovu Vodiča dobre kliničke prakse koji je u fazi usklađivanja sa Vodičem koji je aktuelan u zemljama Evropske unije, upotreba flutikazon-propionata se preporučuje od 4. godine, dok se upotreba flutikazon-furoata i mometazon-furoata preporučuje od 6. godine života. Upotreba kombinovanog preparata (azelastin-hidrohlorid + flutikazon-propionat) u Srbiji se preporučuje od 12. godine.

Share