Šta nakon infarkta?

Za početak, tu su tri osnovna pravila:

  • Povećajte fizičku aktivnost
  • Prestanite da pušite!
  • Nastavite da živite

Fizička aktivnost

Lekar će Vam dati uputstva kako bi dalje trebalo da se ponašate. Nisu svi infarkti isti, a pogotovo nisu svi bolesnici isti. Opšte je pravilo da do dva meseca nakon srčanog infarkta treba izbegavati veća fizička opterećenja (npr. ona kod kojih se znojite). Ipak, nikako ne bi trebali da se ponašate kao “invalid“ ili da se vežete za krevet. Lagana šetnja, obavljanje kućnih poslova ili odlazak na pijacu su dozvoljeni. Nakon dva meseca polako povećavajte fizičku aktivnost ako Vam lekar to dozvoli. Naglasak treba staviti na aerobne oblike vežbi tj. vežbe dužeg trajanja sa blagim stepenom opterećenja (vožnja biciklom, brzi hod ili džogiranje, vežbe s tegovima malih težina, npr. samo sa šipkom, ali 20-30 ponavljanja). Ako nemate tegoba (gušenje, bolovi u grudima), možete postepeno povećati trajanje i intenzitet opterećenja.  Možete započeti s polučasovnim vežbanjem 3-4 puta nedeljno, a optimalno bi bilo postići i održati ritam od barem pet vežbanja nedeljno.

Osluškujte svoje telo, izaberite aktivnost koja Vam odgovara i uživajte!

Pušenje

Oko pušenja ne bi trebalo da bude diskusije. Pušenje je jedan od najsnažnijih rizičnih faktora ateroskleroze, a štetni uticaj se ogleda na gotovo svim sistemima organa. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je prestanak pušenja najboljom merom koju možete preduzeti za poboljšanje svog zdravlja. Prestati pušiti nije lako, ponekad se čini nemoguće. Stoga nije neuobičajeno potražiti pomoć raznih grupa, udruženja ili profesionalaca. Uz brojne mehanizme i čeličnu volju, može se uspeti.

Životne navike

Ponavljamo, život nije stao. Ne dajte se! Živite i dalje punim plućima, održavajte kontakte s bližnjima, bavite se svojim hobijima ili pronađite novi. Nemojte se besomučno fiksirati za novo zdravstveno stanje. Nije potrebno svakodnevno po tri puta meriti krvni pritisak, biće dovoljno jednom nedeljno pogotovo ako je uz lekove pritisak dobro regulisan. Radite! I u ovom slučaju neophodno je konusltovati se sa svojim lekarom, možda i sa lekarom medicine rada, ali čak i nakon ozbiljnijih oblika infarkta, na tip posla koji podrazumeva dugotrajno sedenje (rad u kancelariji, na šalteru) možete se(okvirno govoreći) vratiti već dve nedelje nakon otpusta iz bolnice. Uslučaju da je vaš posao fizički zahtevan, korisno bi bilo proći proces rehabilitacije, gde se može ispitati odgovor vašeg organizma na fizičko opterećenje. U svakom slučaju, mesec dana je obično dovoljno da se vratite na posao. Ipak, u određenim slučajevima (najteži oblici infarkta ili bolesnici kod kojih je neophodno dodatno lečenje), lekar Vam može oduzeti radnu sposobnost.

Ishrana 

Ako se budete pridržavali gornjih mera, verovatno ćete se sami pobrinuti i za kvalitet ishrane. To je svojevrsna “nuspojava“ gore navedenih mera.

Jedite što više svežeg voća i povrća, izbegavajte rafinisane šećere i masnu hranu. Takozvani mediteranski tip ishrane prepoznat je u svetskim razmerama kao najzdraviji oblik ishrane. Jedite redovno, bolje više obroka manje količine, i ne preskačite doručak. Priuštite sebi povremeno i meso i slatko, samo imajte meru. I plan. Ako ste gojazni, neka planovi budu realni, npr. redukcija ½ do 1kg telesne težine mesečno. Poznato je da kampanjske dijete s velikom žrtvom i naglim gubitkom više kilograma ne nose dugoročne rezultate. Ispravnije je postepeno korigovati navike na nivo da predstavljaju novi stil života, a ne muku, patnju. Tako ćete i po postizanju cilja zadržati zdrave navike.

Share