Šta je uzrok infarkta?

Uzroci ateroskleroze, angine pektoris i srčanog udara su multifaktorijalni. To znači da se nikada ne može prstom pokazati na samo jedan uzrok, već više različitih stanja u manjoj ili većoj meri doprinosi razvoju bolesti.

Tačnije je reći da se radi o faktorima rizika. Kako je gore spomenuto, postoje činioci na koje se ne može uticati (npr. pol ili uzrast), ali i oni koji se mogu modifikovati. Zašto se infarkt dogodio baš vama i to baš tada? Na to pitanje je nemoguće odgovoriti i najbolje je ne opterećivati se time. Ne, nije uzrok onaj masni obrok koji ste pojeli, nije uzrok samo vaš povišeni pritisak, najverovatnije nije uzrok ni ona svađa sa bračnim drugom. Kada infarkt već nastupi, ništa se unazad ne moze promeniti, vreme je da se fokusirate na budućnost.
            Ono što svakako treba imati na umu je da isti rizici koji vode do prvog infarkta mogu dovesti i do drugog ili do pojave bolesti krvnih sudova u drugim sistemima (moždanog udara, bolesti bubrega).

Najvažniji faktori rizika:

Pol
Muškarci su skloni aterosklerozi i obolevaju ranije u odnosu na žene. Deo krivice nose polni hormoni koji kod žena (primarno estrogeni) deluju zaštitno. Iz tog razloga bolesti srca i krvnih sudova se kod žena javljaju nekoliko godina iza menopauze, a kod muškaraca znatno ranije. Uticaj imaju i ostali činioci navedeni ispod, koji su kod muškaraca češće prisutni.

Uzrast
Starija uzrast nosi veći rizik od pojave srčanog udara. U adolescenciji i ranoj odrasnoj dobi srčani udar se moze javiti gotovo isključivo u sklopu drugih težih bolesti (npr.naslednih bolesti s enormno visokim masnoćama u krvi, šećerne bolesti tipa 1) ili eventualno u slučaju prisutnosti i jače izraženosti više faktora rizika. U starijim godinama (npr.iznad 80 godina) srčani infarkt se može javiti i kod osoba bez ijednog faktora rizika.
 

Nasledna sklonost tj. genetika.Porodična sklonost je jak faktor rizika za razvoj bolesti srca. Nažalost, konkretno na ovaj faktor ne može se puno uticati. Računa se da je porodična sklonost prisutna ako se bolest javila kod oca pre 45.godine ili kod majke pre 55.godine života. Ako su Vam roditelji doživeli srčani udar u 92. i 88.godini života budite mirni, nemate porodičnu sklonost ka infarktu srca.

Pušenje
“Najjači“ je faktor rizika na koji možete uticati. Kutija cigareta dnevno povećava rizik 2-3 puta. Prestanak pušenja je najbolja mera koju možete preduzeti po pitanju poboljšanja sopstvenog zdravlja. Pasivno pusenje je takodje štetno i ne postoji “sigurna doza“ , odnosno svako izlaganje dimu cigareta je štetno. Pasivno pušeje povećava rizik razvoja bolesti srca i krvnih sudova za 25-30%.

Šećerna bolest
Povišeni nivo glukoze(šećera) u krvi na više načina štetno deluje na srce i krvne sudove. Tip 2 šećerne bolesti predominantan je oblik u odraslom uzrastu. Računa se da u vreme kad se šećerna bolest manifestuje, dijagnostikuje i kada se započne sa lečenjem (pa bilo to i samo preporukom o strogoj dijeti), bolest traje već gotovo 1 deceniju bez simptoma. Tada su promene na krvnim sudovima i srcu već prisutne pa je stroga kontrola i saradnja sa lekarom apsolutno neophodna. To što koriste lekove “protiv“ šećera ne znači da se slatke stvari mogu jesti bez posledica.

Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija.

Još jedan od klasičnih faktora rizika. Osim uticaja na krvne sudove u srcu, povišen krvni pritisak može i direktno oštetiti srčani mišić, a poguban je i za sudove u mozgu i bubrezima. Vrlo je česta pojava – kod bolesnika koji su već preživeli srčani udar učestalost hipertenzije je preko 60%. Obično se opštim merama (izbegavanje većih količina alkohola, soli, regulacija telesne težine, fizička aktivnost) ne postiže adekvatna kontrola krvnog pritiska, pa je primena lekova često neophodna. Pri tom treba imati na umu da je lekove za regulaciju krvnog pritiska potrebno uzimati stalno i bez preskakanja, a situacije u kojima se lekovi uzimaju “po potrebi“ izrazito su retke. Takođe, treba naglasiti da ne postoji opasnost od “spajanja pritiska“ – jedne od češćih fobija bolesnika s hipertenzijom. Opasno je samo ako se pritisci spoje na nuli.

Gojaznost

Malo ste “jači“, imate naslage za zimu, elegantno ste popunjeni? Imate dobru priliku da Vas u našem društvu proglase zdravim. Iako “višak“ ponekad ima svoje prednosti, nisu svi oblici gojaznosti isti. Današnja istraživanja govore o tome da višak masnog tkiva unutar trbuha (tzv. abdominalna, visceralna ili muška gojaznost) nosi značajan rizik za razvoj šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska i bolesti srca i krvnih sudova. Takve trbušne naslage masti nisu inertne, uspavane, već su hormonski aktivne, učestvuju u regulaciji viška metaboličkih procesa, i to nepovoljno. Stoga ako vam stomak visi preko pojasa, pokrenite se.

Povišene masnoće

Masnoće čine većinu sadržaja u unutrašnjosti loših naslaga na krvnim sudovima. Povišeni nivoi “loših“ masnoća u krvi (eng. low  density lipoprotein-LDL) povezani su sa ubrzanom aterosklerozom, ali čak i ako su vrednosti tih masnoća u krvi uredne, može se razviti ateroskleroza (pod uticajem drugih činilaca). Nivo masnoće u krvi delom zavisi od ishrane, može ga modifikovati i telesna aktivnost, ali neki bolesnici, ma šta činili, na kakvoj god dijeti bili, imaju i dalje povišen nivo LDL-a. U takvim slučajevima, zavisno od prisutnosti ostalih faktora rizika, mogu se propisati određeni lekovi. Kod bolesnika koji su već preživeli srčani udar, ovi lekovi su gotovo uvek neophodni.

Smanjena fizička aktivnost

Dugotrajno sedenje kao način života, kancelarijski posao, prevoz automobilom ili odsustvo redovne fizičke aktivnosti direktno utiču na kardiovaskularnu kondiciju i kapacitet i indirektno povećavaju učestalost ostalih faktora rizika. S druge strane, redovna fizička aktivnost, a za korisne efekte na kardiovaskuralni sistem preporučuje se pola sata dnevno barem pet puta nedeljno, pozitivno deluje na više sistema organa u telu. Osim povoljnog delovanja na sistem krvnih sudova, tfizička aktivnost deluje povoljno i na psihičko zdravlje, podižući raspoloženje, životnu energiju i libido.

Share