Šta je stent, a šta je bajpas (BY-PASS)?

Čak i u slučajevima najtežih srčanih udara, obično se unesrećenom može pomoći.

Srčani udar može se lečiti hitnom koronarografijom. Koronarografija je metoda kojom se uz pomoć radioloških metoda (X zrakova, istih koje se koriste kod RTG snimanja srca  i pluća, kostiju, zuba) mogu prikazati sve koronarne artetije i naći ona koja je začepljena (lekari kažu okludirano). Tada se intervencijom uz pomoć sondirajućih katetera, žica i balona začepljeni sud može otvoriti  i time prekinuti srčani udar. Da bi krvni sud bio trajno otvoren ( godinama),u mesto koje je bilo začepljeno može se istom metodom postaviti mrežica (stent, nije stend) koje onda fizički drži sud rastegnutim. Ponekad je potrebno postaviti više stentova, nekad i u više koronarnih sudova odjednom. Stentovi trajno ostaju u telu, ne mogu se vaditi, a sud ih preraste i ugradi u sopstveni zid.

U slučaju kad su suženja prevelika, predugačka ili kad bi postavljanje stentova bilo izrizito rizično, može se preporučiti kardiohiruška operacija. Na toj operaciji hirurg prišije dodatni krvni sud-by-pass (venu s noge ili arteriju iz grudnog koša ili s ruke) tako da snabdeva koronarnu arteriju krvlju na mestu gde nema suženja. U akutnom srčanom udaru bajpas-i gotovo da nikad nisu neophodni, ali u hroničnim srčanim oboljenjima nekad su izrazito korisni.

Share