Šta je ateroskleroza?

Ateroskleroza je dugotrajan, postepen proces oštećenja krvnih sudova. Svi smo izloženi aterosklerozi i to od najranijeg uzrasta. Istraživanja na mladim američkim vojnicima poginulim u Vijetnamskom ratu pokazala su da i 18-godišnji vojnici (najzdraviji i najutreniraniji pripadnici jednog naroda) imaju tragove ateroskleroze, iako su živeli poprilično zdravo.

Ateroskleroza zahvata arterije, velike (kao npr. arterije koje hrane srce, bubrege, noge, mozak) i male (npr. arteriole koje se nalaze u očima, u samom tkivu bubrega ili hrane prste nogu). Neki ljudi su izloženi aterosklerozi više, a neki manje. Ona nastaje, dakle, pod uticajem genetike, češća je kod muškaraca, i to starijih od 50 godina. Osim ovih činilaca, postoje i činioci koji pogoršavaju aterosklerozu, a na koje se može delovati: pušenje, prekomerna telesna težina, neaktivnost, povišene masnoće u krvi i šećerna bolest. Karakteriše se nakupljanjem masti, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, što menja fukciju krvnog suda, dovodi do suženja krvnog suda, poremećenog protoka krvi i smanjenu ishranu tkiva i organa.

Postepenim suženjem krvnih sudova, npr. onih koje hrane srce (oni se nazivaju koronarne ili srčane arterije), u jednom trenutku snabdevanje srčanog mišića krvlju više neće biti dovoljno. U početku srce “pati“ zbog nedostatka krvi samo kad je opterećeno npr. kad potrčite za tramvajem ili se sa kesama penjete uz stepenice. Srčana tegoba se manifestuje kao bol u grudima, a tipičan osećaj je pečenje iza grudne kosti, sa širenjem boli u vrat i vilicu, leđa ili levu ruku. U mirovanju ili sa smanjenjem intenziteta fizičkog opterećenja, bol će prestati. Takvo stanje zove se stabilna angina pektoris (ili samo angina pektoris). Napredovanjem suženja, bol se javlja pri svim manjim naporima, a kad se počne javljati u mirovanju, stanje je već kritično, odnosno nije više stabilno i zahteva hitnu lekarsku pomoć.

Share