Maslačak, lipa i sremuš

 

Taraxacum_officinale_plant

MASLAČAK

Taraxacum officinale

Asteraceae

Maslačak  raste praktično svuda, na livadama, travnjacima, napuštenim njivama, oko puteva i naselja. Ova biljka se danas u mnogim krajevima sveta upotrebljava za ishranu i lečenje.

Cela biljka je lekovita i jestiva (koren, stabljika, listovi i cvet). Cveta u aprilu i maju, listovi se beru pre cvetanja biljke (kasnije postaju gorki i gube lekovita svojstva), stabljike u vreme cvetanja, a koren u proleće i jesen. Pri vađenju korenja treba voditi računa da se koren ne iseče da ne bi ostao bez lekovitih sokova.
Svi delovi biljke sadrže vitamine A, C, D i vitamine B kompleksa, zatim minerale: gvozđe, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar, gorke supstance, triterpene i sterole, flavonoide, sluzi, inulin.

U terapiji se koristi kao čaj od svih delova, a od listova može da se napravi veoma ukusna i lekovita salata. Od svežih cvetova maslačka pravi se sirup ili med.

Lekoviti efekti maslačka su:

– Povećava stvaranje i pomaže izbacivanju urina što je značajno kao dopunska terapija urinarnih infekcija

– Potpomaže varenje hrane

– Za opšte jačanje organizma i odbranu od infekcija

– Čistač organizma, vrši detoksikaciju i uklanja štetne materije iz organizma.

– Poboljšava funkciju jetre

– Smanjuje nivo holesterola u krvi, podstiče apetit

– Podstiče stvaranje žuči, pa se koristi za lečenje upale i kamena žučne kese i kod žutice.

 

LIPA

 

prodzoomimg603

Tilia tomentosa, Tilia grandifolia

Tiliaceae

U našim krajevima rastu bela sitnolista (Tilia tomentosa)  i crna ili velikolista lipa (Tilia plathyphyllos).

U terapijske svrhe upotrebljavaju se cvetovi lipe sakupljeni u cvast. Lipa cveta u maju i junu. Lipu treba brati čim počne da cveta, kad su se rascveta dve trećine cvetova. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom. Branje se preporučuje po suvom i lepom vremenu. Cvetovi se suše u hladu, na prozračnom mestu, najbolje na tavanu. Sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i prijatan miris.

U cvetu i u listu ima vitamina C.

Tradicionalno se koristi kod prehlada, gripa i drugih infektivnih stanja praćenih povišenom temperaturom, gde je poželjno pojačano znojenje.  Legenda kaže da su zraci sunca utkani u cvet lipe, i kada neko popije lipov čaj, toplota sunca mu ulazi u organizam, izaziva znojenje.  Znojenjem se organizam hladi i oslobađa povišene temperature.

Osim ove lekovite osobine, cvetovi lipe se koriste za izradu napitka koji se koristi za smirivanje i opuštanje nervnog sistema. Smanjuje nivo stresa, smanjuje nervozu i probleme sa snom. Nema ograničenja u konzumiranju. Mogu da piju i deca. Umesto čaja, može se za opuštanje napraviti i kupka – u vodu za kupanje dodaje se jak čaj od lipe.

Zbog umirujućeg efekta, lipa blagotvorno deluje i na kardiovaskularni sistem, snižava krvni pritisak i opušta krvne sudove.

Zbog istog efekta može da ublaži bolove u stomaku.

U vidu toplog napitka koristi se za ublažavanje suvog kašlja, jer sadrži sluzi koje oblažu sluzokožu gornjih disajnih puteva i smanjuje se iritacija i nadražaj za kašalj. Čest je sastojak  fitopreparata za ublažavanje kašlja i za ispiranje sluzokože grla.

 

SREMUŠ

Wild garlic spring 2015

Allium ursinum,

Alliaceae

Sremuš (medveđi luk, divlji luk), je biljka iz porodice lukova.

Kao takav u upotrebi je:

– nadzemni deo biljke u svežem stanju, koji se sakuplja u proleće, pre nego što biljka procveta;

– sveža lukovica ubrana u avgustu pre donošenja semena.

Treba znati da su listovi i lukovica sremuša korisni i lekoviti u svežem obliku, u formi salate. Sušenjem, zamrzavanjem, termičkom obradom, biljka gubi lekovita svojstva.

Lekoviti sastojci sremuša biće nam dostupni tokom cele godine ako ga pripremimo u obliku vodeno alkoholnog ekstrakta od svežeg lista sremuša.

Zahvaljujući visokom sadrzaju alicina, lekovite karakteristike sremuša su vrlo slične karakteristikama belog luka. Kao i beli luk, ima antibakterijsko, antivirusno i antiseptičko dejstvo. Što znači da pokazuje efikasnost protiv bakterija, gljivica, virusa i parazita. Sprečava i leči infekcije u organizmu. Pomaže u izlečenju rana koje sporo zarastaju, tako što se na ranu nanese sveži sok od sremuša. Koristi se za odbranu od gripa  i za poboljšanje opšteg stanja organizma.

Sremuš povoljno utiče na kardiovaskularni sistema i štiti od kardiovaskularnih bolesti : deluje na snižavanje krvnog pritiska, snižava nivo triglicerida i holesterola u krvi, sprečavajući arteriosklerozu, i moždani i srčani udar.

Sremuš pospešuje i razređivanje nakupljene sluzi iz pluća i omogućava iskašljavanje, što se pokazalo korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema, posebno gde postoji nagomilavanje sluzi i koja stvara teškoće prilikom disanja i koju je potrebno izbaciti.

Share