Anemije – simptomi, uzroci nastanka i terapija

dt_150904_iron_supplements_pills_800x600

ANEMIJA ili malokrvnost (odomaćen termin za anemije u kliničkoj praksi), predstavlja smanjenje koncentracije hemoglobina, smanjenje broja eritrocita i sniženje hematokrita u krvi, što za posledicu ima smanjenu dostavu kiseonika svim ćelijama organizma.

Anemije se mogu podeliti na:

  • SIDEROPENIJSKA ANEMIJA (nastaje zbog nedostatka gvožđa)

  • MEGALOBLASTIČNA ANEMIJA (nekvalitetno formiranje eritrocita zbog manjka vitamina B12 ili folne kiseline)

  • PERNICIOZNA ANEMIJA (nedostatak „unutrašnjeg faktora“, neophodnog za apsorpciju vitamina B12)

Sideropenijska anemija je najčešća od svih vrsta anemija

Simptomi anemije su:

Slabost, pojačani umor, iscrpljenost, otežana koncentracija, bledilo kože i sluzokože, vrtoglavica, zujanje u ušima. Često se javljaju glavobolja i iritabilno ponašanje, tahikardija, kratak dah, bled i pri pokretima bolan jezik, ispucalost kože u uglovima usana, opadanje kose, krta i lomljiva kosa, tanki i krti nokti, u blažim oblicima čunasti (koilonihija). Može se javiti želja za uzimanjem neuobičajnih supstanci koji nisu hrana a koje mogu, ali i ne moraju sadržavati gvožđe (zemlja, papir, trava, kosa).

Uzroci anemije su:

  • povećani gubitka gvožđa iz organizma zbog hroničnog krvarenja

  • neodgovarajuća ishrana, dijete, nedovoljni unos gvožđa putem hrane, naročito kod dece

  • poremećaj u apsorpciji gvožđa iz digestivnog trakta

  • pojačanog razaranja eritrocita (hemolize) kao posledica drugih bolesti

  • povećane potrebe za gvožđem i folnom kiselinom u trudnoći, kod dojilja i rekonvalescenata

U žena generativne dobi pojačano krvarenje tokom menstrualnog ciklusa ja najčešći uzrok sideropenije, dok je u muškaraca i žena u postmenopauzi uzrok sideropenije, najčešće, krvarenje iz probavnog trakta.

Dijagnoza :

Krvna slika u slučaju anemije pokazuje smanjeni ukupni broj eritrocita, smanjenu količinu hemoglobina, smanjen MCV (srednji volumen eritrocita), dok će ukupan broj retikulocita biti normalan ili smanjen. Za sideropeničnu anemiju karakterističan je nalaz niskog serumskog gvožđa, povećana je vrednost transferina (TIBC) kao i transferinskih receptora.

Lekovi u terapiji anemije su:

  • preparati gvožđa

  • cijnokobalamin

  • folna kiselina

  • eritropoetin

U lečenju anemije od značaja je: identifikacija i lečenje uzroka koji je doveo do anemije i korekcija deficita primenom odgovarajućih preprata.

Preparatima gvožđa leči se sideropenična anemija. Oni brzo i u potpunosti ispravljaju deficit gvožđa ako je očuvana apsorpcija gastrointestinalnog trakta. Uspeh terapije možemo proveriti nakon 10 do 14 dana kada očekujemo porast retikulocita. Obično je potrebno 2 do 4 meseca terapije kako bi se ispravila anemija, a kako je potrebno popuniti depoe gvožđa u organizmu, terapiju je potrebno nastaviti najmanje 6 meseci nakon normalizacije krvne slike.

Preporučuje se da se tablete gvožđa uzimaju sat vremena pre jela, istovremeno sa vitaminom C.

Preporučuje se izbegavati istovremenu primenu antacida, odnosno inhibitora protonske pumpe. Preparate gvožđa ne treba uzimati uz čaj, kafu, mleko i mlečne proizvode.

Preparati dvovalentnog gvožđa se štite askorbinskom kiselinom – vitamin C, da bi ostali u obliku Fe (II). Takvo gvoždje rastvorljivo je u želudačnoj sredini – kiselom pH. Zbog nadražaja na želudac mogu da se jave: mučnina, abdominalni grčevi, bol, čak i krvarenje u želucu. Daju i obojenost stolice.

Preparati trovalentnog gvoždja nisu rastvorljivi u želudačnom soku. Rastvaraju se u neutralnoj ili alkalnoj sredini (pH iznad 5) pa se zato iz kompleksnog spoja oslobadjaju u donjem delu digestivnog trakta. Dobro se podnose i ne nadražuju sluzokožu želuca

Cijnokobalamin ili vitamin B12 potreban je za sintezu DNK. Sadrži kobalt u obliku jona vezanog u poseban kompleksni spoj – korin. Aktivne fiziološke forme cijanokobalamina jesu deoksiadenozil-kobalamin ili metilkobalamin. Svi preparati koji se koriste u terapiji, cijanokobalamin (vitamin B12) i hidroksikobalamin (OHB12) kao i ostali kobalamini iz hrane najpre se moraju pretvoriti u aktivne forme.

Folna kiselina (Folacin, vitamin B9) po hemijskoj strukturi je pteroil monoglutaminska kiselina.

Derivati folne kiseline koji se nalaze u biljnom i životinjskom svetu nazivaju se folati. Dnevna potreba za folnom kiselinom je 50mg. Ona nije aktivna sama po sebi već se u organizmu redukuje u tetrahidrofolnu kiselinu uz prisustvo askorbinske kiseline – vitamina C. Neophodna je kod rasta eritrocita i njen nedostatak može izazvati megaloblastičnu anemiju.

Folnu kiselinu treba davati i tokom trudnoće i dojenja, kod dugotrajnog lečenja antagonistima folne kiseline (metotreksat), antikonvulzivima, analgeticima, sulfasalazinom, kao i kod hronične hemolitičke anemije.

Eritropoetin – Hematopoezni faktor rasta koji proizvode najviše ćelije bubrega i u manjoj meri makrofagi.

To je glikozidni polipeptid. Luči se kao odgovor na tkivnu hipoksiju.

U prisustvu anemije proizvodi se više eritropoetina koji signalizira koštanoj srži da proizvodi više eritrocita.

U slučaju hroničnih bubrežnih bolesti, insufijencije bubrega (kad je pacijent na dijalizi) sekrecija eritropoetina je oštećena.

Share