Alergijski rinitis – trudnoća i dojenje

rinitis-trudnoca

 

Zapaljenje sluznice nosa i paranazalnih sinusa, koje dovodi do nazalne kongestije, često je prisutno u trudnoći, pre svega kao rezultat endokrinih faktora. Perzistentni rinitis, a ponekad i rinosinuzitis može biti udružen sa zadnjim trimestrom trudnoće, pri čemu je ispoljavanje simptoma povećano u skladu sa povišenim vrednostima estrogena u krvi. Nakon porođaja, simptomi rinitisa (rinosinuzitisa) vrlo brzo se smiruju ili povlače. U pogledu povezanosti trudnoće i alergijskog rinitisa, postoje različita gledišta: da se već prisutni rinitis poboljšava u ispoljavanju simptoma, da se ne menja ili da se pogoršava. Prema rezultatima većeg broja studija, kod više od 30% žena se simptomi alergijskog rinitisa pogoršavaju tokom trudnoće. Međutim, relativno brzo nakon porođaja, simptomi se vraćaju na onaj nivo na kom su postojali pre trudnoće.

S obzirom da većina lekova koji se uzimaju tokom trudnoće lako prolaze kroz placentu i da su pojedini lekovi pokazivali teratogene efekte tokom eksperimenata na životinjama, neophodan je oprez pri davanju lekova trudnicama, pre svega tokom prvog trimestra, odnosno tokom perioda organogeneze. Sa druge strane, većina lekova se može naći u majčinom mleku. To je posebno važno pri ishrani novorođenčadi, koji mogu biti osetljiviji na negativne efekte lekova.

Da bi došlo do adekvatne kontrole nosnih simptoma alergijskog rinitisa (kijavica, sekrecija iz nosa, svrab u nosu, crvenilo konjunktiva, suzenje), antihistaminici moraju biti primenjeni sistematično, a to znači tokom minimalno 2-3 nedelje, te se postavlja pitanje njihovih negativnih efekata na razvoj ploda. Mada su pojedini antihistaminici prve generacije pokazali teratogeni učinak na razvoj ploda kod eksperimentalnih životinja, nema podataka da antihistaminici primenjivani kod trudnica u prvom trimestru dovode do poremećaja u organogenezi. Podaci koje je objavio Švedski medicinski registar porođaja nisu pokazali povećanu incidencu nastanka kongenitalnih malformacija kod 917 trudnica koje su tokom graviditeta koristile cetirizin . Sa druge strane, ne postoje jasni podaci koji bi opovrgli činjenicu da neki poremećaju u razvoju ploda mogu da se pojave pri produženom uzimanju antihistaminika u trudnoći.

Prema Američkoj agenciji za hranu i lekove (FDA), lekovi su svrstani u pet kategorija, prema svom riziku štetnosti za plod (A, B, C, D i X). Lekovi kategorije A nisu pokazali nikakav rizik za plod, pa se smeju primenjivati u trudnoći. Većina antihistaminika pripadaju kategorijama B i C, što znači da im je upotreba ograničena, naročito u prva tri meseca trudnoće. Relativno sigurnim za upotrebu u trudnoći se smatraju loratadin i cetirizin.

Mada kod dojilja nisu sprovedene kontrolisane studije, poznato je da se značajna količina nekih antihistaminika izlučuje putem mleka, pa iako nisu poznati njihovi efekti na novorođenčad i odojčad, upotreba antihistaminika se ne preporučuje kod dojilja.

S obzirom na činjenicu da je nazalna opstrukcija kod većine trudnica glavni simptom alergijskog rinitisa, postavlja se pitanje opravdanosti primene intranazalnih kortikosteroida, naročito u slučajevima udruženosti alergijskog rinitisa sa bronhijalnom astmom i hroničnim rinosinuzitisom. S obzirom na njihovu efikasnost, malu sistemsku apsorpciju, kao i na rezultate sprovedenih studija, topikalni kortikosteroidni sprejevi bi se mogli shvatiti kao efikasna i sigurna prva opcija lečenja alergijskog rinitisa u trudnoći, naročito kada među simptomima dominira nazalna opstrukcija i kada je bolest udružena sa astmom, ali tek nakon prvog trimestra trudnoće. Prema tome, iako su se intranazalni kortikosteroidi na osnovu rezultata kliničkih studija pokazali kao bezbedni za primenu tokom trudnoće, uvek postoji preporuka da se koriste i manje efikasni lekovi koji imaju bolji bezbednosni profil.

Što se tiče dojenja, mada nema rezultata kontrolisanih studija, primena topikalnih kortikosteroida se ne preporučuje, osim u izuzetnim slučajevima i to isključivo pod nadzorom lekara.

Share